Странице

субота, 15. децембар 2012.

Aktuelno: PROBLEM NOVINARSTVA

Novinar u Srbiji nije istraživač. On samo zagrebe površinu i na tome ostane. U zemlji Srbiji sve je prožeto politikom, i mi novinari  gledamo da ne “talasamo” mnogo jer će se to već u drugom krugu  analize završiti na nekoj od političkih partija.

Zemlja nam je nesređena, a to znači još uvek mnogo toga može i mimo zakona. A političari bi možda i želeli da primenjuju zakon ali bi onda rizikovali glasove na izborima. Znači svi  zajedno vrtimo  se u krugu. Niko da ispliva iz matice i okrene na drugu stranu. Koleginica Brankica Stanković sa B92 jedina je krenula u istraživanje, pa su  joj ubrzo pridodali obezbeđenje. E to je novinarstvo u Srbiji. Ne daj Bože da krenemo  svi  kao  Brankica, nema u Srbiji toliko  bezbednosnih timova koji bi nam sačuvali glavu.


A tema u zemlji ima kao nigde drugde: privredne malverzacije, neiskorišćena poljoprivreda, divlja gradnja i učešće opštinskih  vlasti u istoj…. pa one prijatnije, uspešni Srbi u svetu, uspešni privrednici u zemlji, junaci današnjice, stranci u  Srbiji, i još mnogo toga. Bojim se samo da kada bi bilo koju od ovih tema razradio  do kraja opet bi se završilo na nekom političaru ili njegovoj partiji . A to su svetinje koje ne daj Boze da neko pipne. I zato ni novinari ni njihovi urednici ne smeju i nemaju zeleno  svetlo da teme obrade i razgolite do kraja. Ne kažem da su političari krivci za sve. Naš sistem je takav  da smo političarima dozvolili da uđu u sve pore društva.


Šta onda da radimo, kako da postanemo novinari?


Ja sam za malo suptilniji pristup. Recimo da mi novinari  krenemo po ulicama i tražimo  jednog  istinski poštenog čoveka. Kada ga nađemo da ga dobro ispitamo, pa analiziramo i “pljas” sa njim u Drugi Dnevnik RTS-a. I sama voditeljka bi imala lepu najavu: ”Naše ekipe na terenu danas su pronašle poštenog čoveka. To je N.N. iz sela Babanovaca. Čovek je stvarno toliko siromašan da nema šanse da je bilo sta zgrešio”.


Ja mislim  da možemo  pomeriti  stvari  sa mesta ako bi se bavili  onima koji jesu uspešni, bilo  da su sportisti, poljoprivrednici,  naučnici, zanatlije, šta god bili. Oni nam trebaju da nam vrate veru  i osećaj pripadnosti zemlji Srbiji, i isto tako oni su dokaz da može i drugačije. Ovo možda nije neki hrabar novinarski poduhvat ali između  redova šalje jasnu poruku. Hrabar urednički potez je da tu priču  stavi ispred onih o dnevnim  aktivnostima naših političara. Političari neka rade svoj posao bez prisustva novinara. E to bih voleo da vidim!