Странице

среда, 30. јануар 2013.

Aleksandar i Slavica + 9



Postavljam delikatno pitanje jednom sasvim prirodnom čoveku: "Kako se prave deca?" On, ni malo zbunjen: "To svi znaju........... iz ljubavi!

Oduševio me je, ali i naveo da mislim!

Pravljenje dece je svakako još uvek lakši deo posla od njihovog odgajanja. Treba ih hraniti, obući, školovati.

A svi znamo gde živimo? U zemlji Srbiji koja je na poslednjem mestu po zdravstvenim uslugama, a među prvima u Evropi po korupciji. Prosečna plata trenutno nije dovoljna ni za polovinu troškova normalnog života.

Računica je takva da će se samo hrabri odlučiti  za jedno, najviše dva deteta.

Alkesandar Stoilkov u selu Rkačevo na jugoistoku Srbije, radi u rudniku. Zarađuje 35 hiljada mesečno. Kada dođe kući radi oko stoke. Ima dve krave, 30 ovaca i kokoške.

Ima i devetoro dece.

Supruga Slavica  nema drugi posao osim što podiže jedno po jedno dete da stane na noge. A kada stanu na noge, “onda  jedni druge čuvaju i svi  zdravi, lekar još nije ušao u kuću”.

Znate li onaj podatak da svake godine u Srbiji nestane po jedan manji grad? Činjenica je da nam je ekonomska situacija teška. Narod kaže kriza! Ali, da li je to osnovni problem ili smo postali sebični i preambiciozni?

Za početak, ‘ajde da damo reč i značaj onima koji i dalje veruju u život u zemlji Srbiji. Hocu da ih vidim u udarnim televizijskim emisijama, u novinama, da znam gde su i kako žive.

Za njihovu hrabrost će uvek biti mesta u mojim emisijama, jer bih voleo da svi što pre počnete da mislite o tome! 

2 коментара:

  1. Sela u Srbiji ožive samo vikendom (barem je tako u Vojvodini). Dolaze negdašnji žitelji sela sa svojim porodicama iz grada i JEDNIM detetom po šunku, kobasice, kulen, jaja ... Imala sam prilike da se nedeljom uveče vraćam iz Novog Sada ka svom selu u kom živim. U susret mi je išla kolona vozila ka Novom Sadu-promicalo je pored mene stotine vozila punih gepeka. Matematika je prosta- svaki auto x (kirija za stan + rata za auto + vrtić + fitnes i razne školice i . . .). Pored mene su prolazili evrići u ogromnim količinama. A kad stigoh u svoje selo - nema više ni pasa lutalica, kao da su i oni umorni od života u pustom selu. Napuštene kuće su dom nekim novim stanovnicima-sovama, pacovima, miševima. A živeti na selu je lepo. Uživam u šetwi sa svojim psom, odem do Dunava, hranim labudove . . .Srdačan pozdrav.

    ОдговориИзбриши
  2. To su istinski heroji ove zemlje! Oni imaju jedni druge i to je najveca sreca, velika i slozna porodica...Ljudi su izgleda malo pobrkali loncice...Mnogi jure za nekim velikim bogastvom,hoce skuplja kola, vecu kucu,lepsu garderobu....A da li su srecni??? Vase emisije podizu svest ljudi, da se vrate pravim vrednostima i prirodi...Bravo JOVANE!Veliki pozdrav

    ОдговориИзбриши