Странице

недеља, 10. фебруар 2013.

Boris Borisovič


Stajao sam na obali rukavca reke Jenisej. Čekali smo da nas dereglija preveze na drugu obalu. Pre pola sata sleteo sam nakon petosatnog leta iz pravca Moskve.

Na destinaciji nas je sačekao Boris Borisovič. Ovaj čovek nam je dodeljen na nekoliko sledecih dana kao vodič i domaćin u divljini oko polarnog kruga u Sibiru.

Upoznali smo se i dok  je izgovarao ime zaiskrilo je iz njegovih usta. Ima dva zlatna zuba i to je normalno u ovim  krajevima. Bilo je normalno i kod nas negde do 70 tih. Pokušavao sam da ne buljim u taj odbljesak. Nije fer!

Kasnije, u logoru pored reke Gorbijače ispostavilo  se da Boris Borisovič nije samo vodic. Bio nam je i otac i majka!

Kuvao je supu ili kako se tamo kaže uha. Uha je bistra  supa  od ribe, najčešće štuke i  grgeča, sa malo  divljeg luka i krompira; ništa ni nalik našim  gurmanskim čorbama, a opet ništa slađe nisam jeo. Kad god sam kasnije ponovo dolazio u Sibir tražio sam da jedem uhu. Naše metalne šolje je obavijao brezovom korom da nam ne bude vruća drška dok pijemo čaj.

Bez ikakvog kompleksa izvadio je svoj drveni ribolovacki štap. Drveni, bez ikakve savitljivosti. Na jednom  kraju bio je kotur sa namotanim najlonom debelim 1mm, a na drugom kraju strune gumeni valjak dužine 5,6 cm iz koje je virila trokraka udica velicine onih kuka o koje se vešaju svinje kad je svinjokolj po Srbiji. Potpuno miran objasnio mi je da se tako  love mladice po Sibiru. Gumeni valjak imitira miša i povlači se po površini.

Učio nas je kako se sprema sirova riba, kako se odbraniti od komaraca, kako se čiste štuke i vešaju na grane da ih suši vetar.

Kada sam ponovo prolazio ovim krajevima, pitao sam za Borisa. Čovek mi je samo kratko rekao da je Boris umro i da je bio bolestan još tada kada smo bili u ribolovu.

Borise Borisovuču, hvala ti sto si me učio kako se gleda u nebo nad Sibirom. To je ono nebo na kome nema ni jedan jedini trag koji  ostavljaju  mlazni avioni iza sebe. To je još jedino preostalo čisto nebo na ovome svetu .  

Нема коментара:

Постави коментар