Странице

петак, 01. фебруар 2013.

Čekic, žice, polećemo


IGARKA mi je uvek bila samo usputna stanica, ali nikada se ne zaboravlja to što više liči na seosko dvorište nego na aerodrom.

Odmah po sletanju stiže vojni kamion. Staje uz avion, iskaču dva vojnika i počinju da izbacuju torbe iz aviona. One direktno lete u  tovarni prostor na kamionu. To je potrajalo.

Sibir 1996.
Dok čekam na pisti nalazim zanimaciju - MI 8, legendarni ruski helikopter. Narandžaste boje sa natpisom Aeroflot, onako ukočen liči na vetrenjaču. Mora da je ostavljen tu kao eksponat. Posmatram dva mehaničara koji rade nešto oko rotora. Jedan zateže žicu klještima, drugi lupa čekićem. Povremeno  nešto  isprobavaju, kao da li je sve zategnuto. Tamo gde je auspuh sve crno od čadji, a oko vrata rđa. Negde, na delovima koji pripadaju motoru, vidim i izolir traku. Gume na točkovima ispucale. Uglačan lim od upotrebe i sve je na njemu staro i izlizano. Baš zanimljiv prizor! Eto sutra treba da nastavim putovanje helikopterom i baš ću obratiti pažnju kakvim se letilicama danas voze po Sibiru.

Sutra na drugom kraju sela na betoniranoj pisti ja ulazim u helikopter. Pogodite koji? MI 8, baš onaj koji su juče doterali žicom i čekićem.

Letovi po Sibiru nikada nisu kraći od 2 sata, a leti se svim i svačim. Letilicama niko ne broji godine, niko ozbiljno ne zagleda detalje na njima, nema alkotesta za pilote. Ruska letačka škola poznaje dva najvažnija pravila: uvek punim gasom i dovoljno visoko. Bezbednosno uputstvo za putnike: bez dovoljno votke ne kreći na put.   

Нема коментара:

Постави коментар