Странице

уторак, 05. март 2013.

Sibirska Ribolovacka Pouka


Ništa lakše nego upecati ribu u Sibiru.

Nema tu nikakve mudrosti, ne treba vam ni posebna oprema pa ni tehnika. Sibirske ribe em’ su gladne em’ još nisu videle čoveka. Kako god da im zabaciš mušicu, one se zalete i halapljivo gutaju.
Tada sam prvi put pomislio zašto da ih lovimo? Da pokažemo da umemo to sigurno ne, da se prehranimo možda jednu dve. U stvari pravi motiv i ne postoji!

Sibir 1996.
Šire gledano, lov (ribolov) jeste nešto što je zapisano od davnina u našoj krvi. Još pre 1,6 miliona godina homo erectus je počeo da lovi. Vekovima taj gen je jačao i razvijao se, ali u zadnja dva veka lovačko sakupljački gen je zauzeo drugu putanju i polako nas napušta. Stigosmo evo do trenutka kada imamo dovoljno hrane tako da nam odlazak u lov i ribolov više nije potreba nego uglavnom razonoda i hobi. Dok se mi zabavljamo, drugoj vrsti oduzimamo život.

Sibir 1996.
Veličanje ribolovačkih trofeja meni je čin nejakih i nerazumnih ljudi. Odmah da se razumemo, a slika to i govori, i ja sam bio u toj nazovi junačkoj fazi. Danas na sve gledam malo drugačije! Nije riba neko ko nam preti da oduzme život. Nismo pobedili jačeg nego slabijeg. Ne vidim ni potrebu da se neko raduje time što je uhvatio ribu na udicu, mrcvario je i posle pustio.To više nije sportski, nije viteški, a ponajmanje je junački. Danas je mnogo uzvišenije umeti sačuvati prirodu i riblji fond nego upecati.

Poštujem onog ko uhvati jednu, dve, onoliko koliko mu treba da pojede. Ako je samo zbog toga krenuo u ribolov, ja to poštujem. To mi liči na čin borbe i opstanka u prirodi. A za one druge trofejne vitezove… nisam više  član tima!

1 коментар:

  1. odusevljena sam da vidim ovakav preokret u stavovima i uverenjima!!!! emisije koje kreire jovan memedovic su mi oduvek bile posebno zanimljive, poucne, uvek sam ih rado gledala, potpuno su jedinstvene! samo ono sto me je uvek cinilo tuznim je da vidim da covek koji se tako stopio sa prirodom neke njene stanovnike moze da lisi zivota.... :( danas, kad smo ugrozeni sa svih strana, najvise zbog toga sto smo kao vrsta ugrozili sve druge vrste, oaze normalnosti cine ljudi koji se okrecu iskljucivo biljnoj, organskoj presnoj hrani. dobrodosao u novi tim jovane :D

    ОдговориИзбриши